Na sestrin poticaj promijenila sam dizajn :) premda znam da će ona reći " joj Lara ovaj dizajn ti je baš mutav" :) znam da je malo neobičan al eto malo za promijenu. Ako želite čitati stare postove stisnite arhiva i onada opet postovi.
Nije me dugo bilo na netu.. pa nisam ni pisala učila sam za prijemni, i bome se isplatilo upisala sam medicinu u Osijeku i jako sam sretna zbog tog, mislim a tko ne bi bio LOL
Nemam vam baš reći neke pametne stvari jer stvarno ne znam šta bi pisala. Evo mali svijet, ako mislite ići na medicinu (a vjerojatno je tako i za ostale fakultete) nemojte se previše bojati. Ja sam se jako bojala, jer kad vas samo 5 tjedana dijeli od tog strašnog ispita, a morate,što ponoviti što naučiti, 3 predmeta onda je to strašno. Barem se činilo strašno :)
Lako je sad pričati kad je sve prošlo, ali samo morate vjerovati u sebe i ne marite za ostale koliko ostali znaju, jer u ovoj priči morate samo gledati sebe. Ja sam cijelo vrijeme kukala kak su drugi bolji jer znam da ima ljudi koji se pripremaju cijelu srednju školu i da ima onih koji su pametniji od mene što je normalno i tako sam ja bila uplašena sve dok nisam pričala sa jednom osobom koja mi je nesvjesno pomogla da se malo priberem. Osoba mi je rekla da se ne moram ništa bojati jer sam u srednjoj sve razrede prošla sa 5 što znači da ipak nešto i znam :) i da nisam baš za odbacit, a da onih iznadprosiječnih ima možda 2% - 3% u svakom gradu, a ti iznadprosiječni ne moraju nužno biti intelektualci. No ja sam se bojala i onih koji mogu naštrebati puno stvari u kratkom roku, ja nisam takva jer kad ja nešto prokužim ja ću to i znati, naravno ima stvari koje baš moraju naštrebati i koje se brzo zaboravljaju , i stvarno ne mogu satima sjedit i nešto štrebetati nešto što me živcira npr. anorganska kemija, to je nešto naj blesavije no dobro hehe. Pričala sam sa jednom curom i kaže da na medicini nema štrebetanja nekih gluposti, ima stvari koje moraš naštrebat (anatomija) ali to je nekak zanimljivo pa onda i nije toliko naporno. Kako stvari stoje vidjet ću u 10 mjesecu joj jedva čekam!!!
Ja sam odlutala od teme, to uvijek radim samo vam hoću reći da morate biti uporni i učite tih 5 tjedana prije prijemnog kao ludi jer ćete samo tako ostvariti ono što uistinu želite, upisati fax :)

Zašto sam izabrala medicinu? Oduvijek sam znala da želim studirati nešto sa biologijom, kemijom i fizikom tj. neki fax na kojem se traže ti predmeti na prijemnom, ali nikada nisam znala što točno. Prvo sam htjela farmaciju, ali tamo ima previše kemije pa sam odustala hehe, pa sam prešla na stomatologiju, ali onda si mislim uložiš toliko truda u to a cijelo vrijeme učiš samo o zubima, pa bolje je onda ići na medicinu jer tamo učiš svašta i imaš veliki izbor što raditi nakon faxa. Frend je dobro rekao, nisam upisato taj fax koji sam upisao zato što me to jako jako zanima nego zato što me ništa drugo ne zanima toliko jako. Ima pravo, mene opet mnogo tog zanima, i medicina i književnost i tjelesni i umjetnosti skoro sve osim jezika :) ali ono što želim je znanost jer to je ipak najuzbudljivije
Kao drugi izbor mislila sam ići na PMF biologiju naravno. Nagovorim ja Maju ajmo mi na predavanja i za to,ja za PMF ona za veterinu, bile mi na 2 predavanja i samo se u sred sata pogledamo i kažemo ijedna i druga, nije to ono što ja želim! Tako da više nismo išle na ta dodatna predavanja.

Moram reći da mi je druženje s Majom tamo na pripremama pomoglo da shvatim kako sam drljava hehe... mislim što se tiče učenja, ona je tako detaljno čitala sve stvari,a ja onako ofrlje uopće ne pročitam sve šta piše istalno idem dalje da bi sve stigla, a onda sam stala na loptu i rekla si de smirise imaš vremena da sve naučiš, samo polako i detaljno. I baš mi je drago što sam to poboljšala u svom učenju, navikla sam u srednjoj sve tako, malo pogledam, ah da to znam,to ne trebam,ovo malo pročitam i znam, ovo mi se ne da, ovo ću malo više čitati jer je to teško; a to se tako ne smije hehe sve se treba čitati i ono šta znam i ono šta ne znam jer u onom što znam može biti neki detaljčić koji je gotovo nevažan,ali za prijemni potreban.

Opet sam napisala tj, nadrobila svašta u ovaj post,i tak je sav neki bez glave i repa , nemojte mi zamjeriti sad stvarno nemam volje razmišljati i smišljati neki dobar tekst, iako mi je to inače užitak. Sad mi je mozak na paši do 10 mjeseca, valjda ću napisati još koji post ovih dana do faxa :)
Uživajte vi i samo budite uporni i ne budite površni hehe i to vam je ključ uspjeha
papa odoh ja

Čini se da sam prekjučer završila sa srednjom školom...nisam tog još potpuno svjesna , nisam tužna, nisam ni sretna, no u jedno sam sigurna, gotovo je, a ja se uopće ne osjećam kao maturant LOL
Jučer,u gomili maturanata u holu, stajala sam onako pomalo zbunjeno i nisam vjerovala da je ta cijela parada zbog mene, zbog nas, imala sam osjećaj kao da tek dolazim u tu školu, a ne da odlazim!
Kroz ove četiri godine naučila sam mnogo stvari o životu i ljudima.
Naučila sam da je život težak , nepravedan i okrutan, a da ljudi gledaju samo svoje interese. Ali naravno u životu ima puno dobrih i lijepih stvari zbog kojih uistinu vrijedi živjeti :) kao što su prijateljstvo, poštovanje, razumijevanje, iskreni savjeti. Razrednik je imao pravo kada je u svom govoru rekao da ima više onih razočaravajućih trenutaka u životu nego onih lijepih; ali na sreću mi pamtimo samo one lijepe, a one loše nastojimo zaboraviti (iako se neke stvari teško zaboravljaju).
Neki su profesori pozitivno utjecali na mene, ali neki su u mene usadili neke nelagodne osjećaje, no to tako valjda mora biti. Kada bih analizirala sve profesore, morala bih pisati jako dugo, a za to trenutno nemam dovoljno vremena. Neki profesori, a bome i ljudi iz razreda, koje sam cijenila na kraju su me razočarali, na sreću njih je malo. Neki su me ugodno iznenadili jer su mi nakon 4 godine ipak priznali moj trud i rad. Najviše bih se zahvalila profesoru Jelenčiću koji je dozvolio i meni i svim ostalim učenicima da glasno izrazimo svoje mišljenje, bilo ono dobro ili loše mogli smo reći što mislimo. Ako smo nekada i krivo mislili o nekim stvarima on nam je na realan i prihvatljiv način iznio argumente da shvatimo da možda i nismo u pravu, i zbog toga mu hvala. A profesor Klement i profesorica Žilavi su pravi primjer dobrog, a mogla bih reći i profinjenog profesora; strogi i korektni i zato uvijek cijenjeni i strahopoštovani s moje strane. Sve u svemu svi su mi dali veliku lekciju o životu. Neki su me naučili da moram biti uporna i marljiva, neki da moram bit snalažljiva i lukava, neki da budem nametljiva, a iz svega tog sam naučila da moram vjerovati samo sebi i jedino sebi. Koliko ću ja upotrijebiti stečena znanja, o tom po tom.
Da je prije godinu dana bio kraj vjerojatno bih bila jaku tužna i nesretna što se rastajem od razreda, ali sad nakon godinu dana nisam tužna ni uplakana. Na trenutke mi je žao i čudna mi je ta sama pomisao da se nećemo svaki dan gledati, no možda je tako i bolje. Ovo možda zvuči grubo, ja sama ne vjerujem da tako razmišljam, no ja sam se u zadnjih par tjedana uistinu osjećaja kao u krletci i ponekad stvarno nisam imala zraka od raznih komentara i pogleda. Voljela bih da smo se rastali u miru, ali na žalost nismo. Dragi moji pogledajte realnije mi smo se svi počeli gušiti zbog onih drugih. Naše zajedničko druženje puno mi je značilo i ponekad sam uistinu uživala u druženju s vama, no svi smo svjesni da je tome morao doći kraj i da je baš sad bilo pravo vrijeme za to.
Priznajem da sam malo čudna i tvrdoglava, i znam da sam pilila neke svoje ideje, ali ja sam uvijek popustila i prihvatila vaša pravila (možda i više nego ostalih) i jedino što sam očekivala je malo razumijevanja s vaše strane. Ponekad sam bila povrijeđena, no čini se da sam i ja ponekad nekog povrijedila (ne samo vas u razredu) i meni je iskreno žao zbog tog jer mi to nikad nije bila namjera. Sad svatko odlazi svojim putem, upoznavati ćemo nove ljude pronalaziti nove prilike i opet se suočavati sa svim problemima koji su nas jednom mučili u srednjoj školi (osim kemije naravno ). Možda će se naši životi jednom opet susreti, možda se od nekih nikada nećemo ni razići; sve u svemu jedan predivni period naših života je završio, i svima nam je pomogao sagraditi temelje i postavio nas na odskočnu dasku u daljnji život. Neki će skočiti dalje neki bliže, ali ja svima želim sreću i mnogo uspjeha u životu.
Kada bi me svi shvaćali za ozbiljno dala bi ,nekima, dobronamjerni savjet da ne žive u oblacima i da gledaju realno na svijet oko sebe, no ja neću davati takve savjete jer to ionako ne bi imalo baš nikakvog smisla, jer tko sam uopće ja da si dam za pravo tako nešto.
Neke sam upoznala jako dobro, a o nekima ne znam gotovo ništa.
Drago mi je što sam sjedila s prsanom jer da nisam vjerojatno nikad ne bi shvatila kako je on super. Sigurno bi još mislila kako je on neki smotani čudak, naravno on uopće nije takav. Kroz ovih godinu dana što se družimo naučila sam od njega toliko stvari o životu što gotovo nikad od nijednog svog vršnjaka nisam naučila.
Moram samo reći da mi tračevi uopće ne smetaju, ustvari kad me netko trača zbog onog što ja jesam to mi nikada ne smeta, ali kad me netko trača zbog onoga što nisam e onda me to živcira. Samo ću reći da kad tračaš čovjeka u sobi 5 sa 5 onda je bolje da mu to kažeš u lice jer se sve ionako sazna.
O Bibi, Maji i Olji neću puno pisati jer se nadam da ćemo mi ostati u kontaktu :). Jako mi je drago što se nikada nismo „brutalno“ ogovarale iz leđa.
Bilo bi dosta.


Pusuć cmokić

Sad idite učit

Ili bolje da kažem LARA marš učit i to odma lol

Mišo SRETAN ROĐENDAN

Možda bi se trebala pridržavati onoga da nas strah ili bilo što drugo ne bi trebalo spriječiti da nešto probamo jer bi nam (mi) poslije moglo biti žao.
To je jako dobra misao, ali ja sam ipak prevelika kukavica!

Prvi April hm... da danas je taj dan kad se svi šale na tuđi račun...ali za mene je to ponajviše dan prije mog rođendana hehe
Da sutra mi je rođendan...inaće sam uvijek uzbuđena zbog tog, ali ove godine je drugačije, ne znam dali je to zato što ću sad napuniti 18 ili zato što sam opterećena nekim drugim stvarima (napr. fax)...uglavnom!
Nemam velike želje za rođendan (u stvari uopće ih nemam) samo bi htjela da mi se ostvari jedna malena sitnica ;)
ne, neću vam otkriti o ćemu se radi...samo ću rači da bih to uistinu željela, ne brinite nije to ništa materijalno baš naprotiv nešto vrlo jednostavno, i to se uopće ne mora ostvariti baš sutra...čekat ću do idućeg rođendana i ako mi se u međuvremenu to ostvari reći ću vam o ćemu se radilo (iskreno, sumnjam da će se itko sjetiti napraviti nešto tako jednostavno za mene hehe) To je uistinu bezazlena i pomalo smiješna želja, no to sam vam ja :)
P.S. moju želju može ostvariti bilo tko ( i osoba koju poznajem i osaba koju ne poznajem ) možda bolje netko novi, netko drugi, tko će mi na taj način otkriti dio sebe.

Nemojte mozgati i truditi se...glupo je da biste trošili vrijeme na to...oni koji me poznaju i slušaju što pričam možda će znati o ćemu se radi, ali to stvarno nije važno
Ovaj post sam više napisala da bih ja, kad jednom budem čitala ove stvari, znala o čemu sam razmišljala, kako sam se osjećala i što sam to željela na "pragu svoje zrelosti" hehehe...

Napokon sama...idem kući iz grada i jedino što želim je uživati u zvukovima tišine i polaganom ritmu svoga hoda...
Taman kada sam ušla u ritam i uhvatila tok svojih misli ispred sebe sam ugledala dva para nogu...sve bi bilo u redu da su vlasnici tih nogu hodali brzo i da su brzo nestali iz uličice...ali nisu! Pokvarili su moj mail mir...njene štiklice su otkucavale potpuno drugčiji ritam od ritma mojih nogu i uz sve to stalno su zastajkivali i pravili buku...ma ne zamjeram ja njima ali pokvarili su moj ugođaj...mislim si, dobro usporit ću pa će oni otići... a ono iz druge male uličice s lijeva izađe neka žena koja je jako brzo hodala a njen hod je proizvodio jedan užurbani i nagli ritam koji nikako nije odgovarao ritmu mojih cipelica...odjednom je cijela ulica bila prepuna ljudi... a bila su 2 sata, u jutro!!!
No dobro to me nadahnulo da napišem post, ali bila sam jako umorna i nisam imala snage paliti kompjuter...vjerojatno bi post bio bolji da sam ga odmah napisala no što sad!
Ta subota je bila tako, tako neobična...probala sam piti bambus po prvi put i to je jako čudno jer prije mi je to bilo odvratno, ma ne kažem ja da je to neko super piće, no moglo se piti! Atmosfera je bila naprosto HIPODELIČNA kako bi se reklo...pomislila sam, ajme zar me netko drogirao ili to stvarno stalno svira neka grozna, hipodelična glazba...no hvala Bogu nitko mene nije drogirao, ana i biba su mi potvrdile da je i njima ta glazba očajna i da imaju osjećaj da su nadrogirane!!!
Nisam baš puno komunicirala s ljudima a i kad sam pokušala jednostavno sam izgubila nit i odustala od neke prevelike konverzacije :) Baš sam bila u nekom svom svijetu , nisam razmišljala niočemu, a mnoge stvari koje su mi bile upučene baš i nisam previše doživljavala, a moje glavno utočište bio je WC kao i uvijek...(to vam može potvrditi moja mama) kad mi postane dosadno i kad mi ljudi (ne njihovom krivicom) postanu naporni ja se lijepo pokupim na WC i pravim gužvu...ma dobor ne uvijek nekad mi je i sila , ali u subotu je to uglavnom bilo zbog ovog drugog razloga :D
Vrhunac večeri (hahaha) bio je kad je nestalo struje...tad smo mi odlučile vrištati kao glupače ( a može i bez tog kao)...i ja sam u ponedjeljek i utorak malo promuklo pričala...no dobro

Baš bi htjela da postoji neki kafić u kom se neće pušiti, u kom će se puštati glazba na koju svi ljudi mogu plesati (znači, ni tehno , ni cajke , ni neki teški rock na koji ljudi inače samo skaču ko ludi , ni onakva hipodelična glazba na koju samo možeš mltit glavom kao neka marioneta ili ona igračka pas koju ljudi drže u auomobilima) i da ljudi mogu plesati u paru (a ne da ja dobijem želju otići kući po svog mistera pidžamu ugl.) i obavezno mora biti veliki podij i da na podiju smiju biti samo ljudi koji plešu a ne ljudi koji bezveze zauzimaju dragocijeni prostor...no o tom ja mogu samo maštati ili napraviti tako nešto...jer u životu uvijek sve moraš sam ako želiš da bude kako spada ;)

Ovaj tjedan je bio vrlo plodan za mene gotovo u svakom smislu...ali najviše zbog škole...ali bio je i naporan i to jako dobila sam 6 ocijena i to sve u ovom tjednu (ne ono da smo prošli tjedan pisali test pa nam tek ovaj donjeli rezultate) pet petica (matematika , hrvatski , biologija, likovni i povijest) i jednu dvojku iz engleskog hahaha a i to je recimo dobro (a dobro nije dobro ... dovoljno je ). Baš cool

ma ne hvalim se ja al sam baš sretna zbog tog pa moram napisati...i uz to ide jedan pokret ali ne mogu vam ga pokazati hihi

i tako POZDRAV svima vama i oprostite što ste trošili vrijeme na ove bedastoće (jer blago rečeno nisam rekla ništa pametno...)
a vrijeme je jako jako dragocijeno!!!
u idućem postu ću pisati o srednjoj školi i tim stvarima...lijepim i ružnim i tak...
bok

Eh da bila sam u ZAGREBU! od 06.01 do 12.01.2008 bilo je to jedno poprilično naporno iskustvo, ali opet i jako zabavno!

Predavanja ko predavanja, ne bih sada o tom...samo bih pohvalila profesorice iz biologije i fizike...a o kemiji neću ništa reći hihihi
ne sviđa mi se to što nismo dobili nikakve skripte...ali nema veze svi profesori su nas usmjerili na ono što bi trebali znati za prijemni, pa čak i prof iz kemije koji nam je rekao neke strategije učenja i rješavanja...ali zato nas nije podučio o kemiji ali šta se tu može ;)

Olja, Biba i ja smo spavale u domu, u Maksimiru...dom je ok ni hrana nije tako loša! ali zato su ostale cure u domu bile koma...ne sve ali većina je!!!
mogu ih opisati sa 2 riječi : ŠTIKLICE , ŠMINKA u 6 ujutro!!!!!

Hrvoje i ja smo jedan dan išli na chagallovu izložbu u Klovićeve dvore...kad smo ušli u galeriju bili smo jako zbunjeni no brzo smo se snašli hahaha
tamo smo bili oko 2 do 2 i pol sata...izložba je zanimljiva, ali nas je iscrpila jer smo pomno proučavali slike i pokušavali shvatiti što znače, sad dali smo uspjeli ili ne u to baš i nisam sigurna!!!

Dečki su u četvrtak nastupali u jednom kafiću...nije važna posljećenost važno je to da su se zabavili i odsvirali korektno! (Brico, Hrvoje, Tomo i Ćosić)

U petak sam bila na klizanju...joj to mi je bilo SUPER...prvi put u životu sam stala na led...prije nego što sam zakoračila na klizalište bojala sam se, ali kad sam stala na led strah je nestao i sve je bilo super...nisam ni jednom pala hahaha ma ako se znaš rolati znati ćeš i klizati!!! samo mi je žao što smo tek u petak išli klizati...ali nije važno bitno da sam se klizla

Strah od klizanja nije bio ni do koljena strahu od ZET - a idemo Olja , Biba i ja kući s predavanja, vozimo se tramvajem i taman stanicu prije nego što trebamo izaći van uđe Zetova kontrola...ajme kako smo se mi prepale! Nismo kupile karte ali smo pripremile poruku ZG na broj 8585...no meni je par minuta prije nego je kontrola ušla u tramvaj stigla poruka i dok sam ja čitala tu poruku skužili smo zetovce...i onda sm brzo morala opet tipkat poruku zg i dok sam ja tipkala dođe žena iza mene i pita nekog KARTU MOLIM...ja taman stisnem šalji...i tak si kupim kartu po 10 kn...stao je tramvaj mi smo sve preplašene izjurile van...nismo mogle hodat koliko su nam klecala koljena od straha...no kontrola nije provjerila naše karte kako da smo uzalud potrošile 10 kn no nema veze sad smo naučile da moramo PAZITI !!! (to se zbilo u petak...TEK u petak ccc)

Zadnju veće u Petak smo sve tri lumpovale do jutra...kak bi mi rekle poharale smo ZAGREB hahaha čini se da je taj petak bio naj zanimljiviji dan i BIBI i OLJI i naravno meni

Došla sam kući tamtiritamtiridam(kak birekla prof iz biologije ...da skrati priču)
sjela sam za sintisajzer i odsvirala ono što znam i volim...za Elizu i sama sam sebe iznenadila i to UGODNO...tjedan dana nisam svirala i onda sam došla i odsvirala tako dobro da nisam vjerovala da to ja sviram (ne nepravim se sad važna...i možda to nije bilo tak dobro ali u svakom slučaju puuuuuno bolje nego prije)...iz toga sam nešto zaključila...ccc

Kad čovjek nešto forsira, ili kad duuugo "konzumira" neke stvari , te stvari ga izmore i to postaju gnjavaža a ne ugoda...onda se čovjek mora malo odmoriti i odmaknuti od tih stvari (taj odmor ovisi o tom koliko je gnjavaža trajala) a nakon odmora opet se prihvati te stvari i onda to bude savršeno!!!
Cijelo feriej sam probala odsvirati tu skladbu ONAKO baš onako kako sam si zamislila ali ju nisam mogla osjetiti i što sam više svirala to je skladba postajala monotona i naporna...i sad kad sam otišla u Zagreb nisam mogla svirati tjedan dana ... a kad sam se vratila i odsvirala to je bilo , usudit ću se reći, bžanstveno...no kako sam svirala sve više i više puta...to božanstvo je polako nestajalo i opet se počelo pretvarati u lagani napor...tako da sam prestala svirati...dovoljno je odsvirati jednom do dva puta na dan i onda će skladba uvijek u sebi imati dozu božanstva!

I opet se vraćam na to da je moj život ustvari jednak mojoj inerpretaciji te skladbe!!! Čovjek se mora odmoriti od stvari, onda opet uživati u njima ali opet ne pretjerati...jer da bi ljepota i čar uvijek bili tu treba biti umjeren; i više se odmarati od nekih stvari a manje uživati u njima...jer je onda užitak veći! u suprotnom nebi bilo užitka samo napor i dosada!!!

Ovo malo zvuči čudno no ja tako funkcioniram...kao i moja glazba i mi si tu ne možemo pomoći...jednom sam razmišljala da meni može "pomoći" samo netko tko će me uistinu uvjeriti da pretjerujem i da nekada nisam u pravu! (no trenutno meni ne treba "pomoć", jer dok imam glazbu imam nekoga jednakog sebi, a osobi koja me uvjeri da nisam u pravu divit ću se cijeli život)

Eh eh ... da, nisam pisala!

evo odmah ću vas upozoriti! ovo će vjerojatno biti dug post o svemu i svačemu...tako da nemorate ni čitati ako vam se ne da :)

evo krenit ću od testa iz matematike!!!
vježbam ja to ko kreten...kao nikada u životu, i stvarno kužim tu matematiku...dođem nakon dogačkog vikenda (Svi Sveti i to...) u ponedjeljak u školu, a oni odgodili test za srijedu! ajme meni...pa ja sam poludila (jer bi u utorak trebali pisati fiziku koju ja nsiam ni pogledala, i onda smo odlučili odgodit i fiziku, grozno znam, al ja sam cjeli taj vikend vježbala mat a fiziku ništ i onda oni odgode mat, ak je tak onda ćemo odgodit i fiziku) no dobro ajd
šta sad...i tak dođe srijeda 5 sat imamo kemiju (što znači cjeli odmor nas je zadržala u raz) a 6 sat matematku (da vas prisjetim 6. sat je skrećem 5 minuta ak ne i malo više) i tak mi došli napokon u razred i onda smo 5 minuta potrošili na razmještanje, pripremanje, djeljenje testova, tak da smo za pisanje testa imali još samo 35 minuta! prvo smo morali prepisati zadatke, ja prepisala tih 5 zadataka i krenila u rješavanja...rješim jedan zadatak bez problema...krenem na drugi (taj sam znala i u glavi izrješavat, al je problem što je jako dugačak, treba vam strana i pol za njega) i rješim ja taj zadatak i kad dođem na kraj zadatka skužim da sam krivo napisala...tg iz beskonačno je inače 3 pi /2 a ctg iz beskonačno je 2 pi...u zadatku sam trebala napisati tg a ja napisala 2 pi ko ctg...i tak, onda smo to sve brisala i ponovno rješila (da naglasim to je najduži zadatak bio, i ispada da sam ga dva puta rješavala :((( ) i rješim još jedan i zvoni...ajme meni, počnem rješavat četvrti zadatak i onda mi krehula uzeo zadaćnicu i odnio, baš krasno! i tak ... svaki zadatak je nosio 20 bodova, ja sam za ova 3 rješena dobila 60 bodova (u svakom mi je sve sve bilo točno) i za onaj koji sam tek počela rješavat dobila sam 2 boda...i to je za 3 baš super...i još to nemogu ispravit (nije stvar u ocjeni...već u tom da ja znam, i samo želim pokazati da to stvarno znam, al jednostavno nisam imala vremena!!!)
Jučer me zvao jedan profesor ...odem ja do njega...i objašnjavam mu da nisam stigla rješit test i da sam zato dobila 3 (a koji bi profesor u to vjerovo...) i prvo mi kaže da je to zato jer nisam bila na instrukcijama, ja kažem da to nema veze jer to gradivo sve kužim, kaže on a da si znala formule napamet brže bi rješavala...ja kažem da ni to nema veze i kažem mu kak idu formule i rekla sam točno ali vidjela sam nevjericu u njegovim očima...i tad mi je bilo jasno da NEMA izlike za tu moju trojku...znala ja to ili ne...ja sam dobila 3 i ispada da znam baš za 3 i to sigurno misli i profesor Krehula ;(! Al nije tako!!! Nemorate mi vjerovati ali ja znam da ja to gradivo ZNAM!!!

Tako je sve krenilo nizbrdo...možda je i prije krenulo, no ta matematika je presudila!!!
U subotu 10.11.2007 išli smo u Zagreb na interliber i sajam multimedije i galzbe!!!
Neću sad prićati sve detalje s tog puta...al osvrnuti ću se na svoje osjećaje hahaha
SVIRALA sam naKONCERTNOM KLAVIRU jeeeee...kako sam ja bila sretna to mi je najljepša stvar koja mi se dogodila u zadnja dva tjedna, čovjek mi je rekao da sam lijepo svirala :D waaa kako sam bila euforična...nećete vjerovati ali ta euforija me držala jaaako dugo ( i sad si osječam srce...od sreće ;)) btw.ovo mi je prvi put u životu da sviram na koncertnom kalviru, kod kuće imam sintisajzer i na njemu sad izvježbala neke skladbe i većinu od njih nikada nisam svirala niti na pianinu (a onu manjinu sam svirala samo jednom - na pianinu) i tako sam bila sretna što sam poprilično uspješno pobjedila te teške tipke tog predivnog gospodina klavira...i skladbe koje sam svirala su ipak ličile na nešto...ne nije to bilo savršeno, daleko od toga...al bilo je bolje od očekivanog!!!
Zamolim ja malog dečka da mi prepusti da sviram...on je to napravio, ponudim se da ga naučim malo svirati, ali bio je sramežljiv i otišao je! pokraj mene je svirao neki stariji dečko (bio je onako u odjelu i lijepo je svirao) a pokrajnjega je stajala, činimi se njegova sestrica...počela sam svirati...ona me gledala i gledala, a onda je rekla bratu "ova cura zna svirati" tako sambil sretna kada sam to čula!!!
I tako...vratili smo se u Slatinu...i tada sad se upustila u višestruge UŽASE!!!

. . .

Nakon što sam smirila buru strasti u sebi...odlučila sam da bi ipak bilo najbolje da oboje odemo u kafić a onda kući!!!
Sve je bilo super, popila sam cedevitu, ali nije mi bilo do plesa iako su pjesmo bile za 10 + ...
Ispričala sam frendici kako je jedan dečko baš OK i da nije tak blesav ko što se nekada čini...mislim da sam joj čak rekla kako je taj dečko SUPER za razgovor...pitala sam ju za neki događaj, da li se uistinu dogodio ili nije, kaže ona da nije! Taj dečko mi je pričao da nije siguran dali je taj događaj san ili java, i ja sam rekla da ću pitati frendicu premda i ja mislim da se to nije dogodilo...i OK!
On je došao...popričao s mojom frendicom i onda počeo govoriti da NEMOŽE VJEROVATI, KAKO SAM MOGLA...i njegov glas je postajao sve glasniji i glasniji...počeo se derati na mene i psovati...pokušala sam mu reći da nisam ništa rekla...samo to da nije siguran dali je taj neki događaj san ili java...i ništa drugo (jer sam REKLA da nikome neću reći sve te stvari o kojim mi je govorio...i nisam rekla...čovjek mi se povjerio, i ja sam njemu ispričala neke stvari o sebi -što je on vjerojatno zaboravio-...ali rekla sam svojoj frendici tu stvar koja je stvarno bezveze i nevažna a uostalom i rekla sam da ću je pitati o tom, ali on to vjerojatno nije doživio!!!) i tako se ja trudim njega nadglasati, hvatam ga za ruke iz bjesa, ali on idalje viče...prestanem se raspravljati s njim, ali on glasno priča sa mojom frendicom da kak sam mogla pa da to nije u redu, keo kaže mi nešto a ja to odma moram reći svima...itd. i ja nisam mogla ne obazirati se na te rječi (došlo mi je da ga zalijem onim bambusom što je stajao na stolu, ali nisam...iako sam bila jko ljuta, imam i ja malo kulture) suzdržavala sam se od suza, a kad mi je osoba koja to nije trebala reći, rekla da zašto ću ja sad plakati zbog tamo nekog tipa, jednostavno se nešto prelomilo u meni i nisam više mogla izdržati...spremila sam se i izašla van!!!

...

Ostavila sam poprilično nerješene probleme u kafiću...ne sluteći da ću za nekoliko minuta zakoračiti u još veću zonu nemira u sebi!!!
Jako sam bila ljuta, nesretna, bjesna!!! Neznam zbog ćega više...zbog svađe u kafiću sa čovjekom koji se počeo derati na mene, i svojim izjavama dočarao mi da želi reći da sam ja nikakva osoba koja pregazi svoju riječ?! (a što je najgore ja to nisam napravila)!!!
...ili zbog nerazumjevanja osobe koja bi trebala imati razumjevanja za mene!!!
Govoriti jedno pa odma potom drugo, što je suprotno onom prvom...razljutilo me do granice jada!!!Stajala sam ispred svoje kuće i očajno slušala krajnje djetinje i ljubomorne izjave...ja to nisam morala niti mogla trpiti, i samo sam zakrenila svoje tijelo i svoju izmućenu dušu i krenila prema vratima svoje kuće...ali tada me razljutio još više, zastala sam vratila se na početni položaj tog beznadnog rovovskog rata, ali ovaj put puna riječi, energije, očaja!!!
Pričala sam i pričala i gotovo da nisam potrošila sve riječi rječnika, ali nisam postigla ništa, onda sam zašutila, oboje smo šutili (ali pred mojim očima počeli su prolaziti prizori sličnih situacija...razmišljala sam da se dosjetim točnog primjera jer sam samo tako mogla objasniti o čemu se radi i napokon sam se sjetila!) sve sam rekla i objasnila i moj je sugovornik napokon shvatio čemu moja ljutnja i tada mu je bilo grozno bilo mu je krivo, žao...vidjelo se po očima...ali i meni je bilo žao , nisam mogla prihvatiti njegove isprike, čak i njegovo preklinjanje, moljenje, suze!!! ništa ...jer sam potrošila previše živaca, riječi, energije, suza pri obješnjavanju nekih čist jasnih stvari...tako da nisam mogla porihvatiti nikakve isprike!
Cijela ta agonija trajala je oko 2 sata...već mi je i tjelo bilo iscrpljeno!!!
Došla sam kući...mama nije skužila ništa na mom licu...pričala sam joj o klaviru i tom predivnom krstarenju po čarobnom moru glazbe, a kada sam joj
ispričala sve stvari koje su mi crtale osmjeh na lice iskoristila sam prvu priliku i otišla spavati, misleći samo na sutra...moram vježbati fiziku!

...

hej ti čovječe koji si vikao na mene...ma ne ti!!! sad mislim na onoga iz kafića...da na tebe mislim...
ako si mislio da će sad SVI ljudi znati da si ti lud, vjeruj mi krivo misliš jer SVI ti ljudi nemaju pojma zbog čega smo mi dizali toliku buku, i nebrini s tobom je sve uredu...u cjeloj toj priči, Ja sam ta koja nije normalna, ne ti...i nemoj si umišljati da si lud...jer uistinu NISI...no dosta o tom!
Nisam ispričala ništa od onog što si povjerio ništa...samo tu sitnicu da ti nisi znao dali je neki bezvezni događaj san ili java...to se svima događa, meni, mojoj sestri , pa i toj frendici kojoj sam ispričala to oko čega smo se mi toliko sukobili!!!
Meni je jako žao, ali neka osoba će mi se najviše zamjeriti kada se dere i viče i psuje na mene bez pravoga razloga...i uz sve to ne dozvoljava mi da ispričam o čemu se zapravo radi! No u redu tebe je to pogodilo, ali ni približno kao što je mene...nitko od vas nema pojma kako sam ja to sve doživjela i kako sam se užasno osječala...i to je u redu! ali ja nisam osoba koja će odmah izlajati sve što joj netko kaže...ja sam svjesna tog, da to što si mi rekao o sebi, da ja kažem, da bi to bilo ravno smrtnoj presudi za tebe...ali ja nisam pokvarena i ja ću nastojati da to što si mi rekao zaboravim i nikada nitko neće saznati tu tvoju tajnu!!! ali prisjeti se da sam i ja tebi ispričala neke stvari, tako da ja stvarno nisam imala nikakvog razloga da traveljam uokolo o tebi...a to što sam frendici rekla to je stvarno prevelika sitnica...i na to nitko nebi reagirao negativno i nitko zbog toga nebi mislio ništa loše o tebi!!! Samo toliko,
Mislim da si ti dobar dečko i sve za 5, ali ja sam tu svađu shvatila previše osobno...možda pretjerano...i žao mi je, ali ja se nemogu s tobom zezati kao prije, možda jednom...ali zasada ne!

...

A ti mudrijašu koji se za svoje gluposti iskupljuješ jako zanimljivim iznenađenjima...šta tebi reći...ma ti već sve znaš!!!
Moraš poćeti shvaćati što ti ja želim reći ili se bar praviti da razumiješ...hehe
Ma nije uopće problem u tom...samo moraš skunuti svoje ljubomorne naočale s očiju i ono što ti kažem shvatiti onako kako je, a ne krivo (i stvarati sebi u glavi neke komplicirane konstrukcije i sapunjave rasplete...), samo ih skini jer te one sputavaju da gledaš realno na svijet oko sebe i na mene!
I dobro zapamti...desili se još samo jednom, još samo jednom TO... znaš što će biti!!!
;)

Sretno svima dečki i cure!!!

...

Iz Hrvatskog stalno radimo o nekim likovima HIPERSENZIBILNIH POJEDINACA...od Werthera, preko prustovog glavnog junka, pa do Krleže i njegovog Filipa i Leonea Glembaya...
zanimljivo, svi su muškarci...
već duže vrijeme želim pobjeći od sebe, želim promjeniti neke svoje osobine koje mi se ne sviđaju...prvo sam htjela postati hladna kao stjena i uspjela sam, sad da li je to dobro ili ne, ja ne znam!!! ali moji bližnji znaju da to nimalo nije dobro...
volim pomagati ljudima...i kad me netko pita da mu nešto objasnim, a ja to znam, meni to nikada nije teško objasniti mu!!! ali zato kad meni nešto nije jasno i ja to nekoga pitam...većina će jednostavno zanemariti moje pitanje i prebaciti će temu na nešto drugo!!! neki se trude objasniti ali neznaju objašnjavati jer im to jednostavno ne leži...ali oni koji me ignoriraju a znam da znaju odgovor...što na njih reći!?? ništa
zato želim da se i ja nekada probam tako ponašati, znam da neću moći...ali teško mi je kad ja ko budala svima objašnjavam (i to mi stvarno nikada, ali nikada nije bio problem)...a onda ja jednom nekoga nešto pitam i onda mi nitko ne može objasniti...ali nevermind!!!
samo da usput kažem, imam dojam da ti ljudi misle da sam preglupa da shvatim ili da mi ne vrijedi objašnjavati ako slučajno pitam nešto prelagano za njihov ukus!!!

i sve takve stvari shvaćam previše osobno i možda pretjerano...i zato se divim nekim ljudima koje poznajem, koji se uopće ne sekiraju tako kao ja i sve stvari doživljavaju drugačije!!!
Već dugo vremena skupljam neke stvari u sebi...šutim na reakcije ljudi koji me okružuju i govorim si baš te briga ne trebaju te zamarati takve budale i takve gluposti... i to savršeno funkcionira! ali kad se više takvih stvari skupi u jednom danu i u jednom tjednu i još kad čovjek ima neke nerješene osječaje, misli ,stvari sam sa sobom!!! i kad si još u PMS-u :) to ispadne čista katastrofa!!!

Ja se tako grozno kao prošle subote nisam osječala još od tamo nekog odvratnog telefonskog poziva, poslje kojeg sam bila jako, jako, uznemiren da sam završila na hitnoj...eh eh...ovaj put je to bilo malo drugačije...i situacija je bila drugačija i nemože se to baš uspoređivati!!!
Samo ovaj put uz sve te emocije, strasti, uz sav taj bjes...osječala sam neku prazninu u sebi...to je valjda razočaranje...
ne u sebe...sa sobom još nisam bila razočarana...na sebe sam obično ljuta jer svjsno radim krive stvari ali dosta je sada!!!

18 i 41 je idem na javnu tribinu u knjižnicu!!!

PITANJE za vas: dali čovjek istovremeno može voljeti 2 stvari na istoj razini vrijednosti!?

bok i PUSIM vas baš SVE

Pet je sati…ne mogu spavati! Ležim u svojoj sobi, sama, oko mene je mrak…polako sviće a to rano jutarnje svjetlo me vraća na prvu večer maturalca…
Ležim sama na bračnom krevetu, oko mene mrak, gledam veliki blještavi natpis OTEL (trebalo bi pisati hotel , ali slovo h je izblijedjelo) na susjednom hotelu!
Kako bih željela da sam opet tamo…zatvorim oči u nadi da ću, kad ih otvorim, opet biti tamo i gledati blještavi natpis OTEL…otvaram oči i brzo pogledam kroz prozor…ne, vani nema tog natpisa…samo kiša ostavlja velike tragove na mom prozoru! Njega više nema…nema natpisa :( tko je kriv? Vjerojatno ja, jer više nisam tamo, prošlo je, završila je prva večer maturalca! … bojim se prekinuti idilu te završene večeri…bojim se upaliti kompjuter da napišem svoje misli, da buka ne izbriše moj doživljaj!
Trenutni doživljaj će proći…ali moje sjećanje na blještava slova OTEL nikada neće nestati, nikada…

Razmišljala sam kako da nazovem ovaj post…prvo sam ga htjela nazvati Čiovo, ali to mi je nekako otrcano…pa sam odlučila ovaj post nazvati post zbog Kreše…otkako sam došla s mora više mi je ljudi reklo da bi mogla napisati novi post...a jedan od njih je bio i Krešo koji mi je u srijedu puuuno puta spomenu NOVI POST da sam odlučila da ga i napišem!
Da Krešo nije bio toliko uporan sa spominjanjem novog posta, ja ga vjerojatno još ne bi napisala…pa znate da pišem samo kad imam inspiracije heeehee
Ovaj post neće biti pun emocija, jer nisam inspirirana, ovo će biti samo kratki pregled događaja sa Čiova!

Ove godine je bilo SUUPER puno bolje nego lani, imali smo i stol za biljar i stolni nogomet hehe pa smo odmah prvi dan navalili na biljar…pazite sad ovo, Ozren je imao negdje 6 ili 7 uzastopnih pobjeda (stvarno je super igrao) i onda dođem ja i kažem mu da ću ga pobijedit, ne znam dali mi je vjerovao ili ne, ali tko god igra sa mnom ugura crnu prije reda hehe tako je bilo i s Ozrenom…i ja sam pobijedila, možete si mislit ja koja nemam pojma o biljaru hehe

Navečer je bilo još bolje dečki, Anja i ja smo spavali na plaži…oni su se išli kupat i ludirat a nas dvije smo toliko bile uzbuđene, što po prvi put u životu spavamo u vrećama za spavanje i to još na plaži, da nismo mogle zaspati od uzbuđenja haha e baš smo bile lude tu večer, a kad smo se probudile shvatile smo da smo se spustile na metar od mora!!! Da smo spavale još par sati sigurno bi završile u moru :)))

Jednu večer je bila Ribarska zabava to je bilo tako super…i tako mi je bilo žao što naša ekipa nije bila za akciju…svi smo otišli na neki uuudaljeni moli i tamo su nešto malo svirali na gitari, Anja se trudila i pjevala a ostali su pričali i spavali…a ja sam bila jako tužna…zvala sam sestru da ide sa mnom ali nije htjela, pa sam otišla sama…glazba je bila super, baš se moglo plesat, ja sam stajala blizu pozornice i gledala kako se bake Njemice zabavljaju i cupkala sam na mjestu nadajući se da će netko od naših doći i malo se razbacati sa mnom…na žalost nitko nije došao, ali nema veze bar sam se gegala lijevo – desno i slušala dobru glazbu!

Svaka večer je bila zabavna, suhi i zoki, nekad i kici i nina iz Osijeka su svirali na gitari; a mi smo pjevali i to je bilo super (osim kad je bila ribarska zabava, onda je bilo bolje slušat te čovce kako sviraju i gledat vatromet, nego stalno slušat iste pjesme na gitari) heee

Najviše smo pili BRLJU to je jedno odlično piće i stvarno udari u glavu ;) ali ne smijem odati sastojke tog pića jer će me ispeći ne ražnju ako to odam hahaha

Najbolje mi je bilo s petka na subotu…zaspala sam tek u 6 a digla se u 9 hehe…svi su zaspali a Tina i ja smo odlučile da ćemo se kupati, ali imale smo problem, ja nisam imala kupaći…pa smo se nagodile da idemo gole…vi nemate pojma kakve su to bile pripreme, ali najbitnije je to da nas NITKO nije vidio, možda su čuli naše cerekanje (točnije moje) ali mi smo se vješto sakrile hehe…navečer je more super, toplo je i baš je ugodno plivati u takvom moru haha

Skoro svaki dan smo kartali sedmicu…ovo moram naglasiti Olja Labus i ja smo 3 puta u turniru do 10 i jednom u turniru do 5 pobijedili Dobrića i Andreu Granjaš a to vam je 4:0 u setovima za nas WAHAHAHAHA
P.S. Olja i ja smo par iz snova u SEDMICI

Beta i ja smo zadnju večeru preskočile(tj. ja sam, ona je večerala) i otišle smo na pizzu Hawaii to vam je s ananasom e odlična je stvarno super, još da se meni nije vrtilo u glavi pizza bi bila još bolja, i koštala je 33 kune što uopće nije puno!
A zadnji dan smo išle na sladoled, jedna kugla 5 kuna, e da vi samo znate kolika je jedna kugla kao 2 u Teni (i u Teni su velike kugle, a ove su gigantske) i mi naručile, svaka 2 kugle to je bilo OGROMAN sladoled (kao da smo naručile 4 kugle), ja opet želim ići na Čiovo u Okrug Gornji samo zbog tog sladoleda hehe! Za 5 kuna dobiš fini sladoled i k tome još i veliki!!!

Jedno sam razočarana ljudima(ne našima iz kampa nego ostalim gostima)…tamo svi sjede u kafićima, glazba trešti a oni ništa, samo sjede i brbljaju, ja nisam mogla vjerovati!Da naglasim MLADI ljudi!!!

Joj pa kako sam mogla zaboravit…bili smo na koncertu HLADNOG PIVA u Kaštelu. Bio je neki moto susret a oni su tamo svirali…mi smo čuli možda 6 pjesama jer smo morali ići kući ;( nije baš da obožavam Hladno pivo ali su OK
Meni je bio najzanimljiviji onaj bik što se vrti ti moraš izdržat na njemu što duže, da nisam imala suknju ja bi išla na to he he, možda izgleda opasno, al pa šta…ionako smo sat vremena prije nego što sam vidjela bika skoro završili u provaliji, ali neću sada o tom hehee

Moram zahvalit Cici što je umjetno oplodio žuti i plavi luftić (mama i tata) i rodila se moja Sunčica zeleni luftić… :D i tako sam i ja dobila luftić koji je uglavnom koristila moja sestra za plivanje do crte!


Stvarno je bilo preodlično, naravno nije sve bilo idealno, ali ipak je bilo SUPER
Da se bar neke sitnice nisu dogodile…i da su se bar neke sitnice dogodile bilo bi SAVRŠENO ali eto nikad ništa ne može biti baš tako dobro da bude savršeno! zar ne?

Pozdravljam sve ljude s Čiova, a to su: Anja, Tina, Olja, Ena, Beta,Andrea, Kici, Ozren, Suhi, Zoki, Andrić, Cico, Matija, Dino, Tonči, Miki, Cuki, ReNaTo waaa, cure iz Miholjca, Damjan, Filip, Nini i Ani…valjda nikog nisam zaboravila

Hvala Ivi što me slušala!!!

P.S.Renato mi skoro posto šogor wahhhhahhaaaaaaaaaa
Hrana je bila ODLIČNA

boooook! Evo već je prošlo skoro 2 tjedna otkad smo se vratili s maturalca…
a šta da vam drugo kažem nego da je bilo PREODLIČNO!!!!!
Ja bih opet tamo…stvarno je bilo super

Krenuli smo u 10 navečer u subotu 23.06.2007…samo da kažem sat u busu nije radio, pa kad god je netko pitao koliko ima sati…odgovor je bio pola 6 jer je to vrijeme stalno pisalo na satu :)
Često, tj. prečesto smo stajali benzinskim stanicama…pa smo tako, kad smo se vračali kući, na jednoj benzinskoj pumpi u Mađarskoj ili Slovačkoj (nisam sigurna) ostavili Bricu i Čižeka, pa smo izgubili oko sat vremena jer smo se vračali po njih hahaha…
Nešto prije 7 sati ujutro smo došli u Beč…tamo je bilo predivno, bar meni hehe, Maja i ja smo se super uklopile tamo hehe, nakon kratkog obilaska tog predivnog grada uputili smo se prema Češkoj odnosno prema veličanstvenom Pragu…iskreno, sumnjala sam da je Prag ljepši od Beča, al Prag je stvarno prelijep!
U četiri poslijepodne napokon smo došli u naš hotel TWIN OPATOV…sobe su bile OK nas je u sobi bilo 4 Biba Olja Maja i ja a imale smo 5 kreveta :) tako da je bračni krevet u jednoj od soba bio dobro iskorišten ccc ŠALA!
WC je bio super, a Olji će taj wc duboko ostati u sjećanju…jedan dan je olja malo jače zalupila vratima i vrata su se zaglavila…pa je tako počela skoro jednosatna operacija OSLOBAĐANJA olje iz wc-a i naš mali hodnik od sam 5 metara postao je krcat…više od pola našeg 11 kata se naguralo u taj majušni prostor da vidi što se to događa, Ramić je skoro pa otvorio vrata, a onda je došao majstor i sredio stvar…ali svejedno Ramić je bio heroj dana u našoj sobi!!!wahahaaaa

Prvi dan nakon što smo se smjestili i sve to, u 7 smo trebali ići s voditeljicom IRENOM naućit koristiti METRO (podzemnu željeznicu) ,ali ona je zakasnila, i zbog toga je nekima postala jako mrska, ali meni je ta žena bila SUPER, možda je malo žurila dok smo razgledala, ali žena je baš zakon, za zabavu, ples, i uz to je stvarno pametna!I zbog nje smo uvijek prošli jeftinije...

Drugi dan smo se morali dić u 10 sati, što je bilo super, s obzirom da smo bili umorni ko psi od puta…Razgledali smo crkvu sv. Vita prostor oko crkve…hodali po Karlovom mostu, zaželjeli želje na mostu, i na kraju jeli u finom i jeftinom restoranu!i taj dan smo obišli neke male uličice u potrazi za jeftinom Beherovkom…i našli smo…i nismo se izgubile ni jedan jedini put haha…Mi smo se vratile u hotel oko 5, odmorile se, večerale, slikali smo po hotelu, i u 11 išli u DISKO s razrednicima i voditeljicom, ulaz smo platili 100 kruna a to je 25 kuna i dobili jedno besplatno piće (PIVO)…bilo je super, i razrednik je plesao s nama he he, jedini problem je bila kiša koja je baš morala padat u 2 ujutro kad smo mi krenuli u hotel…Biba i ja se lijepo obukle u suknjice i natikače i ono počela kiša i tako smo 20-ak minuta bili na kiši i čekali bus…kad smo se vratile obukle se mi u kupaće i pod topli tuš…e baš nam je bilo super to tuširanje i mazanje sa šamponima ha ha ha

Treći dan 26.06. opet smo se morali dići u 10 sati, išli smo u Židovsku četvrt – Jozefov pošto je bilo hladno i malo je paduckala kiša, a biba i ja se opet nismo obukle kak Bog zapovijeda…opet smo obukle suknje waaaaa, opet smo se smrzle…malo smo to razgledali, i onda su nam dali pola sata slobodno pa tko hoće nek se vrati da idemo u tzv. ZLATNU ULICU…Maja i ja odjurile do New Yorkera i našle si neke super jaknice na sniženju, morale smo to kupiti…kad smo izašle van iz trgovine shvatile smo da je već 3 minute do 1 a tad smo morale biti na dogovorenom mjestu…počele smo trčat ko lude i kasnile smo samo 2 minute, i tako smo samo Maja Hrvoje i ja išli s profesorima i tetom Irenom u Zlatnu ulicu…bilo je forastično…i kad smo to pregledali našli smo štand gdje su dijelili besplatne vafle uuu to je bilo baš fino ali kad sam pojela više od pola bilo mi je dosta jer je to bilo jakkkoo slatko, inače, njihova hrana je sva slatka osim one hrane u hotelu i brze hrane naravno…Mi smo se vratile u hotel oko pola 5.Navečer u 9 ili 10 smo išli na Križikove fontane joooooooj kak je tamo bilo super…to vam je igra svjetla, glazbe i vode…tko nije vidio tako nešto nema pojma šta je propustio…to je baš onako romantično hehe

Četvrti dan smo se morali probuditi malo ranije…točnije u 8 jer smo išli u KONOPIŠTE to je neki dvorac Franje Ferdinanda mislim…ništa posebno, ali bilo je ok i tamo smo vidjeli malog crnog medu ŽIVOG jer je taj vladar bio strastveni lovac.
Vratili smo se u hotel i počelo je ludilo peglanja…mislim da nije bilo osobe, na našem katu, s dugom kosom koja se nije opeglala…peglali su se i dečki Čižek, Dejan, Ružak…haha mi smo išle u veliki shopping centar na Chodovu i tamo se još malo opremile suvenirima i krpicama hehe ja sam se sama vračala u hotel (to je samo jedna stavica metroom, ništ strašno) jer sam htjela ić u pivnicu kod Fleka, na kraju sam ja bila jednina cura…jednio mi je žao što nisam tamo pipila beherovku i pivo aaaaa…al nema veze bilo mi je super…tamo su svirali na harmonici i nekakvoj trubi i bilo super…navečer je bila ona nezgoda s oljom i wceom a onda smo nakon male prepirke oko smjera metroa (moram reć da sam ja na kraju bila u pravu ccc) sjeli u 10 do 12 u metro i otišli do Karlovih Lazny to je disko na 4 kata aaaaajajajajaa tamo je bilo tako super, šta je AR spram tog… NIŠTA, mišja rupica…tamo je stvarno odlično…plesali smo ko navijeni…i otišli odande u 5 ujutro…jer metro radi do12 navečer i od 5 ujutro a između voze autobusi…tamo smo bili sami bez profesora…ulaz smo platili 120 kruna a to je 30 kuna i piće je jeftino…isto ko i kod nas…coca – cola košta 7,5 kuna
Taj dan mi je bio najbolji al stvarno najbolji!!!i to je bila valjda jedina večer koji sam spavala u svom krevetu baš svom!Zaspali smo oko pola 7 a u 9 smo išli na doručak hehe

Peti dan 28.06. kao što rekoh u 9 doručak i oko 10 smo krenuli… išli smo u Karlove vary do tamo nam je trebalo više od 2 sata…a mi onak umorni od sinoć…užas!
Grad je lijep, malo podsjeća na neki talijanski grad, i tamo su izvori tople vode, koja se pije iz nekih posebnih vrčića…ispalo je da smo do tamo putovali više od 2 sat da bi vidjeli nešto slično vodoskoku i operu i kupili beherovku po najpovoljnijoj cijeni…stvarno je lijepo tamo, ali nije mi to bilo baš nešto…i još smo jeli u nekom talijanskom restoranu neku minijaturnu pizzu koja uopće nije bila fina i još smo ju platili 50 kuna, ali ipak, kad sam vidjela wc nije mi bilo žao što sam toliko platila haha...wc je stvarno supper…
Navečer su Brico,Struparka i Puška slavili rođendan…bilo je dobro! Jedino sam taj dan išla ranije spavati, negdje oko pola 2 i to sam spavala u aninoj, milaninoj, ivinoj, eninoj i vedraninoj sobi…

Šesti dan smo se morali dić u 8, išli smo na brdo Petrin, tamo smo vidjeli zid gladi (radnici koji su radili na tom zidu dobivali su jesti koliko im je trebalo…to je bilo nošto slično kao New Deal u Americi), vidjeli smo mali eiffelov toranj koji je Ľ ili 1/3 pravog tornja, dvoranu iskrivljenih zrcala (to je baš super…vidjela sam se mršavu ko štapić i malu i debelu ko patuljak…hehe) i naravno vidjeli smo panoramu Praga…onda smo do 4 imali slobodno i onda smo išli na vožnju Vltavom, to je bilo baš lijepo i dugo smo se vozili to smo morali platiti 7 eura ali bilo je odlično, i još smo slušali Vltavu od Dvoržaka hehe…poslije smo nas četiri opet išle jesti u Chodov…Maja i ja smo jele i MEDOVNIK to je njihov specijalitet…kolač…morate ga probati, fin je al kad pojedete skoro cijeli kolač i ostane vam još 3 , 4 zalogaja, jedva čete ih ugurat u sebe jer je slatko!!! hehe
Poslje večere Olja i ja smo odlučile malo zezat ljude...otišle mi u lift tražit žrtve...i naišli smo na savršene žrtve, neke Hrvate, mi počele onak brzo sve pričat s A i prodale im mi da smo Čehinje i vjerovali su u to sve dok nas olja nije odala...Ma sva pračala sa A, a ana anda maslala da sma ma Časa a nama bala baš zabavna haha

Sedmi dan smo krenuli kući :( imali smo problema…jer su ovi izhotela rekli da u jednoj sobi fali neli prekrivač, a uopće nije falio, pa smo onda krenuli sat vremena kasnije…voditeljica se pokušala nagodit s ovima iz hotela…ali nije uspjela, morali su dati 50 eura za to waaa pa su profesori i svi koji su bili u blizini dali višak kruna i nakupilo se 50 eura…i Cesar je u međuvremenu odjurio na 11 kat i uzeo jednu plahtu…pa kad je već morao dati novce…nek bar nešt i uzme hehe
U 10 smo krenuli prema Budimpešti…oko 8 smo došli tamo…Pešta je još ljepša od Praga, te građevine su kao iz bajke…tamo smo bili negdje 2 sata i onda smo krenuli kući u Slatinu

Ja sam je tamo zaljubila ali stvarno jesam…i to u Prag…nažalost Dverže praha su se zavirale za nama i nadam se da će mi se dverže praha jednog dana opet otvirati!
hehe

Evo malo češkog…
KUJEM hvala
DEKUJEM zahvaljujem
DVERŽE SE ZAVIRAJU vrata se zatvaraju
DVERŽE SE OTVIRAJU vrata se otvaraju
PRIŠTI STANICE sljedeća stanica
PROSIM molim
VEPROVI svinja
KURCI piletina
PRAVDA VITEZI istina pobjeđuje
…(možda nastavci nisu baš točni kod veprova i kuraca ali to je uglavnom to hehe)

Kad budete birali kuda ćete ići na maturalac…ja vam iskreno preporučujem češku…i našu Ortran agenciju jer je stvarno bilo SUPER!

Bok Ljudi!
Još lani smo iz psihologije radili Maslowljevu hijerarhiju potreba.On je pretpostavio da su ljudske potrebe hijerarhijski organizirane a to vam znači ovo…
na prvom mjestu su FIZIOLOŠKE POTREBE čije je zadovoljavanje nužno za preživljavanje, to su potrebe za hranom, pićem itd…zatim idu PTREBE ZA SIGURNOŠĆU one uključuju potrebu za osjećajem da je naša okolina stabilna, predvidiva i bezopasna.Na trećoj razini su PTREBE za LJUBAVLJU i PRIPADANJEM to su potrebe za druženjem i intimnošću, te izbjegavanja osjećaja samoće.Na četvrtoj razini su PTREBE za POŠTOVANJEM i to uključuje potrebe za samopoštovanjem i poštovanjem od strane drugih.I na posljednjoj razini je POTREBA za SAMOAKTUALIZACIJOM a to su potrebe za ostvarenjem svih vlastitih mogućnosti!
Da bi se došlo do pete razine moraju se prvo ostvariti sve potrebe prije, znači ak one ostvarimo fiziološke potrebe nećemo moći ostvariti potrebe za sigurnošću…

E vidite ja sam malo razmišljala i shvatila da je i za uspješnu vezu potrebno ostvariti neke potrebe da bi se na kraju došlo do uspješne i sretne veze.
Ovo što ću sada pisati je samo moje mišljenje, možda sam u krivu ali ja mislim da je to tako!

Mislim da je prije svega najvažnija OTVORENA KOMUNIKACIJA jer samo tako možeš uistinu upoznati osobu s kojom si u vezi, onda bi došlo POVJERENJE jer bez povjerenja u svoju curu tj. dečka ne možeš biti sretan, onda opet dolazi KOMUNIKACIJA ali ovaj put ISKRENA komunikacija jer ako nekom vjeruješ možeš mu sve iskreno reći; kako se osjećaš, što te muči, i bez problema priznati da si pogriješio/la, isto tako u vezi je jako važan KOMPROMIS i RAZUMIJEVANJE u vezi je važno da se dvoje ljudi dogovore oko svega, znate onaj tipičan primjer on će ići s njom u naporan shoping jer je to njoj jako važno, a ona će ići s njim na dosadnu utakmicu jer je to njemu jako važno…ali ima tu jako puuno primjera…ali taj kompromis se ne smije pretvoriti u podbadanje kao npr. ja sam dva puta bio s tobom u onoj trgovini i trpio dosadnu trgovkinju i teglio tonu tvojih vrećica i zato ti sad moraš sa mnom ići na tri utakmice jer su ta dva shopinga bila duplo naporna…

A sad najvažnija sporedna stvar u vezi…POTREBA za SEKSUALNIM ZADOVOLJSTVOM čini se da puno veza propada baš zbog toga…i za taj problem jedino rješenje vidim u razgovoru!Možda se nekima čini da je to ustvari najvažniji element u vezi…ali varaju se, jer te osobe kojima je to najvažnije nisu za vezu već za avanturicu ili očito još nisu dovoljno zreli hehe…No možda neki misle da to uopće nije važno, i ti se varaju jer to je ipak važno da bi vaza bila POTPUNA, i baš zato sam to i nazvala najvažnijom sporednom stvari u vezi.

Zaključak je…najvažniji elementi za uspješnu vezu su RAZGOVOR i KOMPROMIS, ako toga nema, nema ni ljubavi a ni sreće, i za takvu vezu je najbolje da ne postoji!
Ja od veze očekujem poštovanje, iskrenost, toplinu, razumijevanje, i ako se netko bar pokuša tako ponašati prema meni, i ja ću se prema njemu tako ponašati.

Ova moja bezveza naklapanja mogu se još bolje razraditi, ali zasada je ovo dovoljno…u čovječe koliko mi sad stvari vezanih uz to pada na pamet, pa mogla bih napisati knjigu hahaha…ma šalim se naravno!
Ajde ljudeki moji uživajte!
Da uživajte vi koji čitate, i vi koji ne čitate i vi koji ste nekad čitali haha…baš lupetam PUSA